Јас отидов
Јас
отидов и веќе не се враќам.
На
секој просјак станат простум,
со твојата душа јас ќе плаќам.
Ти
бездушен и пргав монструм.
Отидов
пак, кај што одат сите,
се
мачев долго, барав спас,
но
побргу ми одат дните,
откога
прогледав и јас.
Ко
пајак дебел, в очи влезен,
дебел
превез да ти плел.
Ти
не знаеш и бараш живот лесен.
Ти
не гледаш – го слушаш умот врел.
Во
твојот свет, светлината од Бога,
засенета
од тебе нема сјај.
Рамнодушен
и завидлив -
До
кога?
Во
твојот живот нема пекол, но нема рај!
Ти
бесцелно си роден!
Кој
ме слуша?
Вселената!
Не
веруваш?
Со
празно семе полн е твојот клас.
Па
погледај, ти немаш веќе душа,
бидејќи
отидов и не се враќам јас.
No comments:
Post a Comment