Saturday, March 17, 2012

Солзи, крв и прашина

 

Никој од нас не избира каде ќе се роди.
Но никој од нас нема ни причина:
Не, не!
- да не си оди.

Еве бегам од свој дом јас, еве ме бегам јас.
Гледај ме бегам јас.
Еве ме бегам јас, гледај ме бегам јас
и се што имав - оставам.

Сè е срушено, сè разурнато.
Гледај, колку тажна судбина!
Јас одам преку сè,
одам преку седум реки, морам.
Гледај ме бегам јас.

Да, да, да,
а тука има проблем со вистината -
со неа бегам јас,
со ранета,
со ранета душа, душа.

В душа сум најјак, но сега срце чука
и помислата на тоа
ме одбива - од тука бегам јас.

Еве ме бегам јас и сè што сум имал, оставам.
Јас верувам во чесноста и совеста, 
но еве бегам јас.

Еве бегам од тука,
срце посилно чука.
А гледам само празнина:
празни очи, празна душа, празно срце, празна судбина.

Празни очи, празна душа, празно срце -
само солзи крв и прашина!
И само солзи крв и прашина!




А мислиш: “Има само една вистина” - 
Не верувај!
Во душата секој си има своја приказна, нераскажана.

Еве ме, јас бегам во црно.
Срце - собрано ко зрно.
Душа ко згазена птица.
Живот по воена скица.

Еве бегам јас,
еве бегам јас.
Гледај ме, бегам јас -
еве ме бегам јас.

Еве бегам јас,
гледај ме бегам јас.
Еве ме, бегам јас -
гледај ме , бегам јас.

Еве бегаме,
еве нè - ние бегаме.
Еве нè, бегаме.
Еве ме, бегам јас.


http://www.youtube.com/watch?v=Osh6x1HW_ms

No comments:

Post a Comment